U ovom teksu vam predstavljamo šta je to minimalna zarada, pod kojim uslovima i u kojim iznosima se mora isplaćivati, kao i specifičnosti ovog radnopravnog instituta. Uz to predstavljamo i primere iz prakse srpskih sudova pred kojim su se postavljala specifična pitanja primene zakona.
- Minimalna zarada prema Zakonu o radu (ZOR)
- Standardni učinak i vreme provedeno na radu – čl. 111 st. 1 ZOR
- Minimalna cena rada – čl. 111 st. 2 i 112 i 113 ZOR
- Kako se uvodi minimalna zarada – čl. 111 st. 3 ZOR
- Nastavak isplate minimalne zarade – čl. 111 st. 4 ZOR
- Visina minimalne zarade – čl. 111 st. 5 ZOR
- Minimalna zarada i uvećana zarada, naknada troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom – čl. 111 st. 6 ZOR
- Minimalna zarada i bolovanje
- Advokat za radno pravo sa iskustvom
- Broj telefona
- Mejl
Minimalna zarada prema Zakonu o radu (ZOR)
Minimalna zarada je propisana članovima od 111 do 113 Zakona o radu. Pojedine odredbe koje regulišu druga radnopravna pitanja, a u vezi minalne zarade, pojavljuju se i u drugim delovima zakona.
Standardni učinak i vreme provedeno na radu – čl. 111 st. 1 ZOR
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Ovo podrazumeva da je minimalna zarada najmanja zarada koju radnik može da primi ali pod dva uslova:
- da ostvaruje standardni radni učinak. Radnik koji ne ostvaruje standardni radni učinak može primiti zaradu manju od minimalne. Međutim, šta predstavlja „standardni radni učinak“ Zakon o radu je ostavio poslodavcima na definisanje, a koji ga definišu svojim opštim aktima i/ili ugovorima o radu. Zakon o radu jedino članom 107 propisuje da se radni učinak određuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama;
- da radi puno radno vreme ili radno vreme izjednačeno sa punim (skraćeno radno vreme sa povećanim rizikom). Radnik koji radi kraće od punog radnog vremena može imati zaradu manju od minimalne, a srazmerno vremenu provedenom na radu. Čak i ako je zaposleni angažovan prema ugovoru o radu na puno radno vreme ali nije faktički obavljao rad kod poslodavca u trajanju punog radnog vremena, ostvariće zaradu manju od minimalne.
Minimalna cena rada – čl. 111 st. 2 i 112 i 113 ZOR
Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Minimalna cena rada je regulisana članom 112 ZOR i predstavlja element za utvrđivanje minimane zarade.
Ova cena utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta. Ovaj savet je po zakonu nezavisno telo koje sačinjavaju predstavnici Vlade i reprezentativnih udruženja poslodavaca i sindikata.
Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine. Novoutvrđena cena rada se primenjuje od 1. januara naredne godine. Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada u narednom roku od 15 dana.
ZOR propisuje da minimalna cena rada ne može da se utvrdi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.
Odluka o visini minimalne cene rada objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ – aktuelna na linku.
Kako se uvodi minimalna zarada – čl. 111 st. 3 ZOR
Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.
Prema odredbama ZOR, minimalna zarada predstavlja izuzetak kojim se poslodavci služe u slučajevima finansijskih teškoća. Minimalna zarada se ne može odrediti bez definisanog i obrazloženog razloga za to. Međutim, prema podacima sindikalnih organizacija, u Srbiji između 350.000 i 400.000 hiljada zaposlenih prima minimalnu zaradu.
U praksi, poslodavci često propuštaju da donesu formalnu odluku o uvođenju minimalne zarade, a klauzulu o istom propuštaju da unesu i u ugovor o radu. Nažalost, ovakvi propusti nisu sankcionisani.
Nastavak isplate minimalne zarade – čl. 111 st. 4 ZOR
Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
Ova zakonska obaveza poslodavaca je često ignorisana i, takođe, nesankcionisana.
Visina minimalne zarade – čl. 111 st. 5 ZOR
Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.
Ako poslodavac neopravdano isplati zaradu manju od propisane, čini prekršaj iz člana 273 st. 1 t. 2 ZOR. Za ovaj prekršaj poslodavcu sleduje (kao pravnom licu) novčana kazna u iznosu od 800.000 do 2.000.000 dinara. Prekršajnu prijavu može podneti, osim nadležnih državnih organa, i zaposleni.
Zaposleni kojem je isplaćena zarada manja od minimalne može neuplaćen deo zarade potraživati od poslodavca u radnom sporu (posebni parnični postupak). Osim što će sud obavezati poslodavca da isplati radniku nedostajući deo zarade, po zahtevu radnika će ga obavezati i da za radnika uplati doprinose na neisplaćen iznos.
U ostvarivanju prava zaposlenih u radnom sporu može pomoći advokat za radno pravo.
Minimalna zarada i uvećana zarada, naknada troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom – čl. 111 st. 6 ZOR
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.
Uvećana zarada podrazumeva dodatak na osnovnu zaradu i to za:
- rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
- noćni rad, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;
- prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
- za minuli rad – najmanje 0,4% od osnovice.
Osnovica za obračun uvećane zarade zaposlenog koji ostvaruje minimalnu zaradu je neto iznos minimalne zarade.
Naknada troškova (putni troškovi, službeni put, smeštaj i ishrana u toku rada i boravka na terenu, ishrana u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora) predstavlja veoma često sporno pitanje u radnim sporovima.
Težnja je poslodavaca da naknade troškova zaposlenom jednom prostom klauzulu u ugovoru o radu uračunaju u zaradu. Međutim, kada zaposleni ostvaruje minimalnu zaradu, sudovi ne priznaju da im je u takvu zaradu uračunat bilo koji dodatni iznos osim cene rada. Sudovi u predmetima zaposlenih koji nisu zaposleni u državnim organima dosledno na ovaj način primenjuju zakon.
Međutim, drugačiji je stav sudova po pitanju istih uračunavanja ali u slučaju zaposlenih koji platu primaju prema Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama. U ovim sudskim sporovima, sudovi odbijaju zahteve da se zaposlenima ispati nedostajući deo zarade do minimalne zarade. Ove odluke se obrazlažu sa navodima da su naknade (konkretno za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora) već uračunate u koeficijent zarade. Smatramo da je ovakvo postupanje sudova nezakonito i da je pitanje vremena kada će se sudska praksa promeniti u korist radnika, a pod pritiskom prakse Evropskog suda za ljudska prava.
Minimalna zarada i bolovanje
U slučaju bolovanja usled bolesti ili povrede van rada, zaposlenima sleduje naknada zarade od 60% osnovne zarade. Međutim, ako bi ova naknada bila niža od minimalne zarade, zaposlenom bi sledovala minimalna zarada. To znači da zaposlenima koji ostvaruju minimalnu zaradu, na bolovanju, bez obzira da li je bolest ili povreda nastala van rada, sleduje naknada jednaka zaradi.
Advokat za radno pravo sa iskustvom
U slučaju da je vaše pravo na minimalnu zaradu povređeno ili ugroženo, ne zanemarujte tu činjenicu. Angažujete advokata za radno pravo i zaštitite garancije koje vam zakon pruža.
