Članom 283 Zakonika o krivičnom postupku, propisan je institut „odlaganje krivičnog gonjenja„, prema kome javni tužilac može odložiti gonjenje osumnjičenog za određena dela koji je prihvatio jednu ili više Zakonikom predviđenih obaveza.
Razlog propisivanja ovog instituta jeste rasterećenje tužilaštava i sudova, na način što isti neće goniti osumnjičene za lakša krivična dela. Na ovaj način se izbegava vođenje dugih i skupih krivičnih postupaka, a na osumnjičenog se utiče nametanjem obaveza i pretnjom da će se, za slučaj propuštanja ispunjenja obaveza, krivični postupak protiv njega nastaviti. Ujedno, ne dira se u pravo oštećenog da potražuje naknadu štete.
Zakonodavac je odredio krug osumnjičenih u odnosu na koje se može primeniti odlaganje krivičnog gonjenja. Propisano je da se ovaj insitut može primeniti na one koji se sumnjiče za delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina.
Obaveze koje mogu biti preduzete da bi bilo primenjeno odlaganje krivičnog gonjenja
Da bi javni tužilac odložio krivično gonjenje, osumnjičeni mora prihvatiti jednu ili više obaveza koje mu nameće javni tužilac, a od kojih su moguće sledeće:
- da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu – Osnovna obaveza koja se osumnjičenom nameće u delu kojim je neko oštećen. Reparacija mora biti takva da je imovina/zdravlje oštećenog uspostavljena kao da štetnog događaja nije ni bilo;
- da na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos, koje se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe – Ova obaveza je veoma često nametana osumnjičenima. Sastoji se od uplate određenog novčanog iznosa na račun javnih prihoda, sa kojeg se novac prosleđuje organizacijama, fondovima, javnim ustanovama ili drugim pravnim i fizičkim licima koja su se javila na konkurs raspisan od strane Ministarstva pravde, a ispunjavaju sve uslove navedene u konkursu. Odluku o rasporedu sredstava donosi Vlada;
- da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad – Obaveza rada u javnom interesu se u praksi određuje licima slabog imovinskog stanja, na koje bi novčana kazna delovala preterano stroga. Može se odrediti svaki društveno koristan rad, koji ne vređa ljudsko dostojanstvo. Što se tiče raspona kazne, prema analogiji se primenjuju odredbe koje regulišu rad u javnom intetesu iz čl. 52 Krivičnog zakonika. Donja granica raspona kazne je 60 časova, a gornja granica je 360 časova, sa tim da mesečni fond časova ne sme biti veći od 60 časova. Ukopni fond časova se mora rasporediti u naviše 6 meseci;
- da ispuni dospele obaveze izdržavanja – za slučaj da se osumnjičeni goni za krivično delo iz člana 195 Krivičnog zakonika, tj. za nedavanje izdržavanja;
- da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih druga – ne za slučaj da je delo učinjeno pod dejstvom alkohola ili droge (npr. nanošenje telesne povrede u stanju alkoholisanosti), već da je delo učinjeno usled zavisnosti od alkohola i droge (npr. krađa radi nabavke droge);
- da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja – mera koja se nameće osumnjičenima za dela sa elementom nasilja. Sastoji se u redovnim savetovanjima sa psiholozima, tretmanom po nalazu psihijatra itd;
- da izvrši obavezu ustanovljenom pravnosnažnom odlukom suda, odnosno da poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom – izriče se osumnjičenima za dela koja se sastoje od dobrovoljnog neizvršenja pravnosnažne odluke suda, npr. za dela „sprečavanje objavljivanja odgovora i ispravke“ iz čl. 150 KZ, „neizvršenje sudske odluke“ iz čl. 340 KZ, „protivzakonito omogučavanje vršenja određenih, poziva, funkcija, dužnosti, poslova i delatnosti“ iz čl. 341 KZ i dr.
Odlaganje krivičnog gonjenja naredbom
Odlaganje krivičnog gonjenja se određuje narednom javnog tužioca.
U naredbi, javni tužilac određuje rok u kojem osumnjičeni mora u potpunosti da izvrši sve preuzete obaveze. Rok ne može biti duži od godinu dana.
Ako osumnjičeni u ostavljenom roku ispuni obaveze iz naredbe, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog. Protiv ovog obaveštenja ne može se podneti prigovor ili bilo koje drugo pravno sredstvo. Oštećeni u tom slučaju može pokrenuti parnični postupak za naknadu štete, a u okviru tog postupka se može raspravljati i pitanje krivice tuženog za nastupanje štete.
Ako osumnjičeni u ostavljenom roku ne ispuni obaveze iz naredbe, javni tužilac će nastaviti krivično gonjenje osumnjičenog.
Kako maksimizovati korist odlaganja krivičnog gonjenja
Ovaj istitut ne treba koristiti olako. Odlaganje krivičnog gonjenja može pod određenim okolnostima osumnjičenom naneti veliku štetu, dok mu pod određenim okolnostima može pružiti nenadani spas.
Kod razmatranja primene ovog instituta u konkretno slučaju, mora se voditi računa o mogućnosti odbrane u krivičnom postupku i o ne/postojanju oštećenog koji može potraživati naknadu štete.
Kako je prethodno napisano, oštećeni će i pored odbacivanja krivične prijave imati mogućnost da u praničnom postupku tuži osumnjičenog. U parničnom postupku se može utvrditi krivica (ne i krivična već samo građanskopravna krivica) tuženog za štetu, te sud može obavezati tuženog da štetu nadokandi. Iz ovog razloga, već u krivičnom postupku treba razmišljati da li je u najboljem interesu osumnjičenog odlaganje krivičnog dela koje će rezultirati odbacivanjem krivične prijave. Ukoliko su šanse na uspeh u krivičnom postupku ne mnogo manje od šansi na uspeh u parničnom postupku, treba se opredeliti za odbranu u krivičnom postupku. Pravnosnažna presuda (po okončanju celog krivičnog postupka) kojom se okrivljeni oslobađa krivice, često predstavlja garanciju uspeha odbijanja tužbe u parničnom postupku za naknadu štete.
U slučaju da razmatrate da li je u vašem interesu da javni tužilac odloži vođenje krivičnog postupka protiv vas, razmislite o prethodno navedenom. Najbolji savet jeste da konsultujete advokata.
