U poslednjih nekoliko nedelja mi se javljaju građani koji učestvuju na protestima sa zanimljivim pravnim problemom. Protiv njih su pokretani prekršajni postupci zbog protesta, tj. radnji koje su preduzeli na mestu i u vreme javnog okupljanja.
Radnje za koje se građani terete su upotreba pištaljke, kao i kretanje po kolovozu i zadržavanje na istom.
Na protestima su policijski službenici nasumično legitimisali neke od učesnika protesta. Sada je jasno da je to činjeno radi pokušaja njihovog prekršajnog kažnjavanja.
O podnošenju prekršajnih prijava su SPI i PI u Zrenjaninu građane obaveštavala dopisom na kućnu adresu. Na kućnu adresu su pojedinim građanima stizali i prekršajni nalozi.
U ovom tekstu ćemo objasniti kako se pokreću prekršajni postupci zbog protesta, koja su prava okrivljenih u prekršajnom postupku, za šta se učesnici postupka terete i objasniti centralno pravno pitanje ovih postupaka – da li su protesti koji se održavaju u poslednje vreme u našem gradu zakoniti ili ne.
Zakonitost protesta je centralno pravno pitanje ovih prekršajnih postupaka iz razloga što učesnici zakonitog protesta uživaju pravnu zaštitu za pojedine radnje, šta nije slučaj sa učesnicima nezakonitih javnih okupljanja.
Kako se pokreću prekršajni postupci zbog protesta
Prekršajni postupak se može pokrenuti na dva načina.
Prvi način je podnošenje sudu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane nadležnog organa ili oštećenog lica. Po ovom zahtevu sud donosi rešenje da li će pokrenuti prekršajni postupak. Drugi način je da sam građanin, kome je ovlašćeni organ izdao prekršajni nalog, isti potpiše i dostavi sudu kao zahtev za sudsko odlučivanje.
Protiv građana koji se terete da su remetili javni red i mir duvajući u zviždaljku, podnete su prekršajne prijave.
Građanima kojima se stavlja na teret da su se u svojstvu pešaka kretala kolovozom i da su se na njemu zadržavali, uručivani su prekršajni nalozi.
Postupak po prekršajnoj prijavi
Prekršajnu prijavu prekršajnom sudu podnosi oštećeni ili ovlašćen državni organ. Postupak se pokreće tek kada sud donese rešenje o pokretanju prekršajnog postupka po primljenoj prijavi. Po pokretanju prekršajnog postupka, sud će okrivljenom dostaviti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i poziv na ročište radi saslušanja.
Praksa je Prekršajnog suda u Zrenjaninu da upućuje poziv radi saslušanja unapred oko mesec dana. Stoga, veoma je poželjno angažovati branioca odmah po prijemu zahteva i poziva. Branilac do prvog saslušanja može izvršiti uvid u predmet i fotokopirati isti, te ponovo detaljno razmotriti činjenice sa okrivljenim i pripremiti se blagovremeno za ročište.
Postupak po prekršajnom nalogu
Prekršajni nalog izdaje organ koji utvrdio da je prekršaj učinjen i dostavlja ga građaninu. Građanin u roku od 8 dana od prijema prekršajnog naloga može da plati polovinu propisane kazne i time prihvati krivicu. Ukoliko građanin ne prihvata krivicu, pokreće prekršajni postupak dostavljanjem potpisanog prekršajnog naloga sudu. U slučaju da građanin propusti da izvrši bilo koju od ove dve radnje, prekršajni nalog postaje pravnosnažan (ne može se više osporavati) i izvršan (može se naplatiti prinudnim putem).
Preporučljivo je da okrivljeni o prijemu prekršajnog naloga neodložno obavesti advokata. Branilac može dostaviti prekršajnom sudu prekršajni nalog uz dobro obrazložen zahtev za sudsko odlučivanje, te tako zaobići jednu neprijatnu pravnu mogućnost. Ukoliko bi okrivljeni lično predao sudu zahtev za sudsko odlučivanje, mogao bih odmah sa pisarnice gde je isti predao, biti upućen u sudnicu i ispitan od strane prekršajnog sudije. U tom slučaju, usled eventualne zbunjenosti, okrivljeni može propustiti da se koristi nizom svojih procesnih ovlašćenja i tako za sebe ne obezbedi najbolji mogući ishod postupka.
Dela za koja se građani okrivljuju
Prekršajni postupci zbog protesta su pokretnuti sa sledećim kvalifikacijama dela:
Buka na javnom mestu – upotrebom pištaljke
U slučaju pokretanja prekršajnog postupka zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira duvanjem u pištaljku, okrivljenom se stavlja na teret izvršenje dela iz člana 7 st. 2 Zakona o javnom redu i miru.
Ovaj član propisuje da će se onaj ko narušava javni red i mir ili stvara uzmenirenje građana, izvođenjem muzičkih i drugih sadržaja, korišćenjem muzičkih instrumenata, radio i televizijskih prijemnika i drugih zvučnih uređaja, kao i mehaničkih izvora buke i zvučnih signala (motora, sirena i sl.) kazniti novčanom kaznom od 5.000 dinara do 30.000 dinara.
Ako je ovo delo, prema navodima prekršajne prijave, vršeno od strane grupe (najmanje 3 lica), kazna koja preti prijavljenim licima je viša, tj. od 20.000 do 50.000 dinara.
Pojedini građani su optuženi kao da su delo sama vršila, a neki drugi kao da su delo vršila u grupi.
Kretanje u svojstvu pešaka po kolovozu i zadržavanje na istom
Građani koji se okrivljuju da su se, suprotvno propisima, kretali u svojstvu pešaka po kolovozu i da su se na kolovozu zadržavali, terete se za delo iz člana 333 st. 1 t. 51. Propisana kazna za ovo delo je 5.000 dinara.
Centralno pravno pitanje – zakonitost javnih okupljanja
Navodi zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka i prekršajni nalozi u koje sam ja imao uvid, sadrže jedan zajednički navod – da protesti u kojem su okrivljeni učestvovali nije bio prijavljen. Ovo je aluzija službenih lica da održani protesti nisu bili zakoniti.
Pravo na miran protest se ne sme ograničiti zabranama kretanja i stvaranja buke, osim u propisanim izuzecima. Izuzetne mere su one koje su „neophodno potrebne u demokratkom društvu u interesu javne bezbednosti, radi zaštite jevnog reda, zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava drugih“. Ova ograničenja se moraju tumačiti restriktivno, tj. na način da sužavaju pravo na protest u najmanjoj mogućoj meri i samo radi zaštite najvažnijih vrednosti.
Učesnici zakonitih protesta uživaju zaštitu propisanu pod slobodom slobode mišljenja i javnog okupljanja. Njihove protestvne radnje ne mogu biti zabranjene, osim u prethodno navedenim iznuzetnim okolnostima.
Stoga, centralno pitanje pomenutih prekršajnih postupaka jeste da li su protesti na kojima su izvršili radnje zbog kojih se građani terete zakoniti ili ne. Na drugi način rečeno, pitanje je da li građanima treba pružiti zaštitu garantovanu slobodom okupljanja i izražavanja mišljenja ili ne.
Zakonitost javnog okupljanja podrazumeva ispunjenost svih uslova propisanih Zakonom o javnom okupljanju iz 2016. godine.
Aludiranje policijskih službenika da je neprijavljen skup, samom činjenicom da je neprijavljen, ujedno nezakonit, po ovom zakonu je pogrešna.
Ne moraju se svi javni skupovi prijaviti.
Skupovi koji se ne moraju prijaviti
Članom 13 Zakona o javnom okupljanju je propisan krug javnih okupljanja koja se ne moraju prijaviti. Određena javna okupljanja su zakonita, iako nisu prijavljena.
Tačkom 4 stava 1 pomenutog člana, propisano je da se ne moraju prijaviti „spontana mirna okupljanja, bez organizatora, kao neposredna reakcija na određeni događaj, nakon tog događaja, koji se održavaju na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, radi izražavanja mišljenja i stavova povodom nastalog događaja“.
Protesti koji se u održavaju u Zrenjaninu nisu prijavljivani, ali ispunjavaju sve elemente javnog skupa koji se ne mora prijaviti.
Ni na jednom protestu u našem gradu nije bilo sukoba, tj. protesti su bili mirni.
Organizacija svakog skupa je bila spontana, u smilu da ne postoji fizičko ili pravno lice koje je pozvalo na okupljanje.
Organizatorom se ne mogu jednostavno nazvati „studenti“ ili „zborovi“, već to mora biti konkretno lice. Svi dosadašnji protesti su organizovani bez organizatora koji bi se mogao izdvojiti od ostalih učesnika. Naravno, to je učnjeno uz učešće medija, pre svega profila na društvenim mrežema. Ove profile kontroliše veći broja ljudi, bili oni studenti ili građani u zboru. Tim putem, protesti nisu organizovani u zakonskom smislu, već su profili služili za usaglašavanje informacija o vremenu i mestu okupljanja.
Svaki dosadašnji protest je organizovan kao neposredna reakcija na određeni događaj, nakon tog događaja. Građani su uvek izlazili na ulice kako bi pokazali neslaganje ili prezir prema izjavama nosioca najviših funkcija u društvu ili radnji državnih organa (policijska brutalnost, pomilovanje očiglednih kriminalaca, zaplena vozila učesnika protesta itd.) koji su se desili u prethodnih 24 časa. Time su i poslednji uslovi koje javno okupljanje mora da stekne da ne bi moralo biti prijavljeno, ispunjeni.
Zaključak – da li su prekršajni postupci zbog protesta opravdani
Jednosmisleno se zaključuje da svi učesnici protesta u Zrenjaninu uživaju sva prava koja proističu iz slobode na protest. Njihova prava ne smeju biti ograničena zabranom pešačenja po kolovozu i duvanjem u pištaljku. Ovo su, iaonako, tipični načini protestvovanja, priznati u celom svetu.
Naše je očekivanje da će se zakonito sprovedeni prekršajni postupci zbog protesta okončavati isključivo oslobađajućim presudama.
Srećemo pažnju i na činjenicu da svi troškovi prekršajnih postupaka koji se okončaju oslobađajućim presudama padaju na teret budžetskih sredstava. Ne zaboravo i činjenicu da je budžet naš novac, tj. novac nas građana.
Zaključak ove teme jeste da policijski službenici ili iz neznanja ili iz zle namere podnose prekršajne prijave. Ovo predstavlja skup način odvraćanja građana od protestvovanja.
To je deo suštine upravo onoga protiv čega građani već deset meseci izlaze na ulice protestvujući. Prekršajni postupci zbog protesta, kako mi sami okrivljeni kažu, nisu i neće ih sprečiti da i dalje izlaze na proteste.
