Uslovni otpust predstavlja institut propisan Krivičnim zakonikom koji omogućuje osuđenom koji je izdržao najmanje 2/3 izrečene zatvorske kazne da bude pušten na slobodu, tj. da ne odsluži ostatak kazne.
Iako Krivični zakonig govori isključivo o odsluženju kazne zatvora, ovaj institut se primenjuje i u slučaju izdržavanja kazne u prostorijama u kojima osuđeni živi (kućni zatvor), a u vreme provedeno u zatvoru se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Uslovni otpust – zakonsko određenje i propisani uslovi
Krivični zakonik propisuje da će se osuđeni koji je izdržao dve trećine kazne zatvora uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može osnovano očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo.
Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne. To podrazumeva okolnosti poput izvršavanja radnih obaveza i uzdržavanja od činjenja disciplinskih prestupa tokom izdržavanja kazne. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.
Važno je napomenuti da okolnosti izvršenja krivičnog dela, tj. sve okolnosti koje su uticale na odlučivanje o vrsti i meri kazne, ne utiču na odluku o uslovnom otpustu.
Postupak za uslovni otpust je propisan Zakonikom o krivičnom postupku. Postupak se sastoji iz upućivanje molbe za uslovni otpust, proveri i pribavljanju podataka o osuđeniku i od jednog ročišta.
Molba za uslovni otpust
Postupak za puštanje na uslovni otpust je sudski postupak propisan članovima 563 – 567 Zakonika o krivičnom postupku.
Ovaj postupak se pokreće molbom za uslovni otpust sudu koji je doneo prvostepenu presudu. Molbu sudu mogu uputiti osuđeni i njegov branilac.
Odmah po prijemu molbe za puštanje na uslovni otpust vanpretresno veće će ispitati da li su ispunjeni zakonski uslovi za podnošenje molbe. Veće će rešenjem odbaciti molbu ako utvrdi da:
- je podneta od strane neovlašćenog lica;
- osuđeni nije izdržao dve trećine izrečene kazne zatvora;
- je u toku izdržavanja kazne zatvora osuđeni pokušao bekstvo ili je pobegao iz zavoda.
Ako veće ne odbaci molbu, zatražiće izveštaj od zavoda u kojem osuđeni izdržava kaznu zatvora o njegovom vladanju i drugim okolnostima koje pokazuju da li je postignuta svrha kažnjavanja, kao i izveštaj poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija.
Ročište za odlučivanje po molbi za uslovni otpust
Predsednik veća naredbom određuje dan, čas i mesto održavanja ročišta za odlučivanje o molbi za puštanje na uslovni otpust. Na ovo ročište biće pozvani javni tužilac i branilac. Mogu biti pozvani i osuđeni, kao i poverenik za izdržavanje kazne zatvora (ako je izveštaj bio pozitivan).
Ročište za odlučivanje o molbi za puštanje na uslovni otpust počinje iznošenjem razloga za uslovni otpust od strane branioca. Ako osuđeni prisustvuje ročištu predsednik veća će uzeti izjavu od njega, a posle toga će pozvati javnog tužioca da se izjasni o molbi osuđenog. Potom će reč imati predstavnik zavoda za izdržavanje kazne.
Odluka o uslovnom otpustu
Veće će odmah po okončanju ročišta doneti rešenje kojim odbija ili usvaja molbu za puštanje na uslovni otpust.
Kakvu će odluku doneti, zavisi pretežno od procene rizika osuđenog, uspešnosti u izvršavanju programa postupanja, ranije osuđivanosti, životnih okolnosti i očekivanog delovanja uslovnog otpusta na osuđenog.
U rešenju o uslovnom otpustu veće može odrediti da je osuđeni dužan da ispuni određene obaveze predviđene krivičnim zakonom. Obaveze mogu biti naknada štete, podvrgavanje terapiji za odvikavanje od bolesti zavisnosti i sl. Moguće je i odlučiti da osuđeni za vreme uslovnog otpusta bude pod elektronskim nadzorom.
Protiv ovog rešenja mogu izjaviti žalbu javni tužilc, osuđeni i njegov branilac.
Opoziv uslovnog otpusta
Odluka o špuštanju na uslovni otpust se može opozvati. Opoziv znači da će se odluka staviti van snage i osuđeni će morati da izdrži i ostatak kazne.
Sud će obavezno opozvati uslovni otpust ako osuđeni, dok je na uslovnom otpustu, učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora preko jedne godine. Sud može opozvati uslovni otpust, ako uslovno otpušteni učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora do jedne godine ili ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio.
Kada sud opozove uslovni otpust, osuđenom će odmeriti novu kaznu za novo delo, a kojoj kazni će dodati i neodsluženi deo prethodne kazne, a koji će deo biti malo umanjen. Ovo odmeravanje kazne će sud izvršiti prema odredbama o sticaju krivičnih dela.
Zastupanje u postupku za puštanje na uslovni otpust
Ako vam treba branilac u postupku za puštanje za uslovni otpust, bude sigurni da angažajuete advokata sa iskustvom u krivičnom pravu.
