Šta znači povreda časti i ugleda?
Povreda časti i ugleda nastaje kada se zadire u dostojanstvo čoveka. To se može učiniti izjavom, objavom, postupkom ili drugim ponašanjem. Povreda može pogoditi ličnu vrednost čoveka ili sliku koju o njemu ima sredina. Ta sredina može biti porodica, posao, lokalna zajednica ili šira javnost.
U praksi se takvi slučajevi najčešće javljaju kroz uvredljive izjave. Česti su i iznošenje neistinitih tvrdnji, omalovažavanje, javno prozivanje i optužbe za nepošteno ili nezakonito postupanje. Posebno su česte objave na internetu i društvenim mrežama.
U svakodnevnom govoru često se koriste izrazi „uvreda“, „kleveta“, „blaćenje“ ili „narušavanje ugleda“. Ipak, u pravnom smislu treba razlikovati više oblika zaštite. Građanskopravna zaštita zbog povrede časti i ugleda usmerena je na naknadu štete i zaštitu prava ličnosti. Krivičnopravna zaštita dolazi u obzir kod krivičnog dela uvrede. Uvreda se u Srbiji goni po privatnoj tužbi.
Čast i ugled su lična, neimovinska dobra. Čast se odnosi na unutrašnji osećaj lične vrednosti, samopoštovanja i dostojanstva. Ugled predstavlja mišljenje koje o nekom licu imaju drugi ljudi. To mogu biti porodica, kolege, poslovni partneri, klijenti ili šira javnost.
Zato povreda časti i ugleda može imati različite posledice. To mogu biti osećaj poniženja, duševni bolovi, narušen profesionalni ugled ili gubitak poverenja. Mogu nastati i neprijatnosti u sredini u kojoj oštećeni živi i radi. Sud zato ne ceni samo šta je rečeno ili objavljeno. Važni su i mesto izjave, dostupnost izjave, kontekst, istinitost tvrdnje i nastale posledice.
Povreda ugleda i časti i sloboda izražavanja
Ipak, nije svaka neprijatna, oštra ili gruba izjava pravno relevantna povreda časti i ugleda. Pravo ne štiti čoveka od svake kritike. Ne štiti ga ni od svakog neslaganja ili negativnog mišljenja. Sloboda izražavanja ima široku zaštitu. To posebno važi u javnim raspravama, novinarstvu, političkom govoru i zaštiti opravdanih interesa.
Sa druge strane, sloboda izražavanja ne daje pravo na neosnovano omalovažavanje. Ne daje pravo ni na lično ponižavanje, iznošenje neistina ili prikazivanje drugog lica u lažnom svetlu. Zbog toga je pre pokretanja postupka važno sačuvati dokaze. Potrebno je utvrditi ko je spornu izjavu dao ili objavio. Zatim treba proceniti da li postoji osnov za naknadu nematerijalne štete. Na kraju treba razmotriti da li je celishodnija građanska tužba, privatna tužba za uvredu ili drugi oblik pravne zaštite.
Naknada štete zbog povrede časti i ugleda
Lice kome su povređeni čast i ugled može tražiti naknadu nematerijalne štete. Ta šteta se ne ogleda neposredno u gubitku novca. Ona se najčešće sastoji u duševnim bolovima, osećaju poniženja, uznemirenosti i narušenom dostojanstvu.
Naknada štete ne pripada automatski. Nije dovoljno samo navesti da je neka izjava bila neprijatna, gruba ili uvredljiva. Sud ceni da li je zaista došlo do povrede prava ličnosti. Takođe se ceni da li su posledice dovoljno ozbiljne da opravdaju novčanu naknadu.
Prilikom odlučivanja sud posmatra sve okolnosti konkretnog slučaja. Važni su sadržina izjave, način na koji je izjava data i krug lica kojima je bila dostupna. Cene se i položaj oštećenog, trajanje posledica, jačina duševnih bolova i značaj povređenog dobra.
Poseban značaj ima pitanje da li je povreda bila javna. Izjava data u privatnom razgovoru obično nema isti značaj kao objava na internetu, portalu ili društvenoj mreži. Komentar u javnoj grupi, tekst na portalu ili Google recenzija mogu biti dostupni velikom broju ljudi. Zbog toga takve objave mogu ozbiljnije uticati na ugled oštećenog.
Novčana naknada i drugi vidovi odštete
Naknada nematerijalne štete ima za cilj pravično zadovoljenje oštećenog. Ona nije kazna za lice koje je dalo spornu izjavu. Njena svrha je da se oštećenom pruži satisfakcija zbog povrede koju je pretrpeo.
Visina naknade zavisi od konkretnog slučaja. Sud ne određuje iznos mehanički, niti postoji jedinstvena tarifa za povredu časti i ugleda. U obzir se uzimaju težina povrede, posledice po oštećenog i okolnosti pod kojima je povreda nastala. Zato iznosi naknade mogu biti različiti i kod slučajeva koji na prvi pogled deluju slično.
Pored novčane naknade, moguće je tražiti i druge oblike zaštite. To može biti objavljivanje presude, uklanjanje sporne objave ili zabrana daljeg ponavljanja povrede. Kod medijskih objava mogu doći u obzir i zahtev za odgovor ili ispravku.
Uvreda kao krivično delo
Kada postoji krivično delo uvrede?
Uvreda je krivično delo protiv časti i ugleda. Postoji kada neko drugog omalovaži, ponizi ili mu povredi dostojanstvo. Može se učiniti rečima, pisanjem, gestom, slikom, objavom ili drugim ponašanjem.
Kod uvrede nije uvek odlučno da li je izjava istinita ili neistinita. Ključno je da li izjava, u konkretnom kontekstu, ima ponižavajući ili omalovažavajući smisao. Zato sud ceni upotrebljene reči, način obraćanja, okolnosti slučaja i odnos između učesnika.
Uvreda može biti učinjena u neposrednom razgovoru, ali i javno. To obuhvata uvrede putem medija, interneta, društvenih mreža ili na javnom skupu. Kada je izjava dostupna većem broju ljudi, posledice po čast i ugled mogu biti teže.
Zakonom propisana kazna za uvredu
Za osnovni oblik uvrede, Krivični zakonik propisuje novčanu kaznu od 20 do 100 dnevnih iznosa. Umesto toga, sud može izreći novčanu kaznu od 40.000 do 200.000 dinara.
Teži oblik postoji kada je uvreda učinjena putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava. Isti oblik postoji i kada je uvreda učinjena na javnom skupu. Tada je propisana novčana kazna od 80 do 240 dnevnih iznosa, odnosno od 150.000 do 450.000 dinara.
Ovi iznosi predstavljaju zakonski okvir, a ne unapred određenu kaznu za svaki slučaj. Sud pri odmeravanju kazne ceni način izvršenja, težinu uvrede, posledice i ponašanje učinioca.
Ako je uvređeni uvredu uzvratio, sud može obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne.
Privatna tužba za uvredu
Za krivično delo uvrede ne podnosi se klasična krivična prijava javnom tužilaštvu. Uvreda se goni po privatnoj tužbi, što znači da postupak pokreće lice koje smatra da je uvređeno.
Privatna tužba za uvredu podnosi se nadležnom sudu. U njoj treba opisati šta je okrivljeni rekao, napisao ili učinio. Važno je navesti kada se to dogodilo, gde je uvreda upućena i kome je bila dostupna.
Odnos sa građanskom tužbom
Krivični postupak zbog uvrede ne isključuje mogućnost građanske tužbe. Oštećeni može i u krivičnom postupku tražiti i naknadu štete zbog povrede časti i ugleda. Tada se posebno procenjuje da li je uvreda izazvala duševne bolove ili druge pravno relevantne posledice.
Da li je kleveta krivično delo u Srbiji?
Kleveta i krivična odgovornost
Kleveta više nije posebno krivično delo u Srbiji. To znači da se zbog klevete, kao posebnog krivičnog dela, ne vodi krivični postupak. Ipak, to ne znači da iznošenje neistinitih tvrdnji nema pravne posledice.
U svakodnevnom govoru, klevetom se najčešće naziva iznošenje neistina o nekom licu. To mogu biti tvrdnje da je neko nepošten, nestručan, korumpiran ili da je učinio nešto nezakonito. Ako takve tvrdnje naruše čast i ugled, zaštita se najčešće ostvaruje kroz građansku tužbu.
Građanska tužba zbog klevete u praksi je tužba zbog povrede časti i ugleda. Tužilac tada ne traži krivičnu osudu, već naknadu štete ili drugi oblik zaštite prava ličnosti.
Razlika između klevete i uvrede
Kleveta se obično vezuje za neistinitu tvrdnju o činjenicama. Na primer, neko tvrdi da je drugo lice ukralo novac, prevarilo klijenta ili zloupotrebilo položaj. Takva tvrdnja može biti istinita ili neistinita, pa se u postupku raspravlja o dokazima za tu tvrdnju.
Uvreda je drugačija. Kod uvrede je u prvom planu omalovažavanje, ponižavanje ili vređanje dostojanstva.
U praksi se ove dve situacije često prepliću. Jedna izjava može sadržati i uvredljiv izraz i neistinito činjenično tvrđenje. Zbog toga je potrebno proceniti da li je primerenija građanska tužba, privatna tužba za uvredu ili oba pravna puta.
Šta oštećeni može da traži?
Ako je neistinita tvrdnja povredila čast i ugled, oštećeni može tražiti naknadu nematerijalne štete. U zavisnosti od slučaja, može tražiti i uklanjanje objave, objavljivanje presude, odgovor ili ispravku.
Zbog toga se izraz „tužba za klevetu“ u praksi najčešće svodi na građansku tužbu. Predmet takve tužbe jeste povreda časti i ugleda, a cilj je uklanjanje posledica i pravična naknada štete, a ne krivična osuda.
Povreda ugleda i časti i dozvoljene granice kritike
Kritika nije uvek povreda prava
Nije svaka neprijatna ili oštra izjava povreda časti i ugleda. Pravo ne štiti čoveka od svake kritike, neslaganja ili negativne ocene. U demokratskom društvu mora postojati prostor za javnu raspravu, slobodno mišljenje i ocenu tuđeg rada.
To posebno važi kada se govori o pitanjima od javnog interesa. Novinari, građani, političari i druga lica mogu iznositi kritiku rada organa, funkcionera, javnih službi i drugih učesnika u javnom životu. Takva kritika može biti oštra, pa i neprijatna za lice na koje se odnosi.
Ipak, sloboda izražavanja nije neograničena. Ona ne daje pravo na iznošenje neistina, lično ponižavanje ili neosnovano omalovažavanje. Granica se prelazi kada izjava izgubi vezu sa raspravom i postane napad na ličnost.
Činjenice i vrednosni sudovi
U ovim predmetima važno je razlikovati tvrdnje o činjenicama od vrednosnih sudova. Tvrdnja o činjenicama odnosi se na nešto što se može dokazivati. Na primer, tvrdnja da je neko ukrao novac može biti istinita ili neistinita.
Vrednosni sud je mišljenje, ocena ili stav. On se ne dokazuje na isti način kao činjenica. Ipak, i vrednosni sud mora imati određenu osnovu u činjenicama. Ne može služiti samo kao sredstvo za vređanje ili ponižavanje drugog lica.
Zato sud ne posmatra samo jednu reč ili rečenicu. Ceni se celina izjave, povod, kontekst i način izražavanja. Važno je i kome je izjava upućena, gde je objavljena i kakve je posledice mogla da izazove.
Povreda ugleda i časti nastaje kada se prekorače granice dozvoljene kritike
Dozvoljena kritika prelazi u povredu ugleda kada se iznose neistinite i štetne tvrdnje o drugom licu. Granica se može preći i grubim omalovažavanjem, uvredama ili prikazivanjem lica u lažnom svetlu.
Kod javnih ličnosti granica dozvoljene kritike obično je šira. Ipak, ni javna funkcija ne znači da je svaka izjava dozvoljena. Lični napadi, uvrede i neistinite optužbe mogu biti protivpravni i kada su upućeni javnoj ličnosti.
Zbog toga je u svakom slučaju potrebna pažljiva procena. Uvek najpre treba utvrditi da li je izjava bila doprinos javnoj raspravi ili napad na čast i ugled. Od tog odgovora zavisi da li postoji osnov za tužbu.
Zaključak
Povreda časti i ugleda zahteva pažljivu procenu svakog konkretnog slučaja. Nije svaka neprijatna izjava osnov za tužbu, ali ni sloboda izražavanja nije neograničena. Pravna zaštita može postojati kada se iznose neistine, kada se lice neosnovano omalovažava ili kada se njegov ugled ozbiljno narušava pred drugima.
U zavisnosti od okolnosti, oštećeni može razmotriti građansku tužbu za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda. Ako je reč o uvredi, može doći u obzir i privatna krivična tužba. Kod objava na internetu, društvenim mrežama ili portalima, posebno je važno odmah sačuvati dokaze. To obuhvata tekst objave, snimak ekrana, link, datum objavljivanja i podatke o autoru.
Pre pokretanja postupka potrebno je proceniti sadržinu sporne izjave, kontekst, dostupne dokaze i cilj koji se želi postići. Nekada je cilj naknada nematerijalne štete, nekada uklanjanje posledica objave, a nekada krivična odgovornost za uvredu.
